Преузмите цео чланак у ПДФ формату
Мада је уобичајено да се у савременом свету различити проблеми решавају применом науке и научних метода, и мада је очигледно да савремене војске користе научна сазнања не само у погледу развоја ратне технике, него и приликом планирања и извођења својих дејстава, у Републици Србији војне науке нису препознате у систему наука. Зато се приликом акредитације студијских програма и Војне академије, односно Универзитета одбране (основан 2011. године), прибегло припајању војних наука већ конституисаној научној области менаџмент и бизнис која је сврстана у друштвено-хуманистичко образовно-научно поље, а војна научна теорија у ужу научну област војни менаџмент. Војни менаџмент је даље инкорпорисао све примарне војне дисциплине (тактику, оператику, стратегију, руковођење и командовање и логистику одбране), док је усклађивање студијских програма довело до пораста броја предмета који у називу имају појам менаџмент и потискивања примарних војних или осталих, за официрски позив битних друштвених предмета (нпр. филозофије, политичког система, уставног права, социологије рата и војске, историје ратне вештине, реторике, међународних односа).
Један од разлога за овакво стање јесте и прешироко одређење ових наука као наука одбране. У раду су критички сагледани досадашњи покушаји да се науке одбране или војне науке уврсте у систем наука у Србији, са посебним освртом на проблем именовања тих наука и одређивања њихових граница или линија додира и сусрета са другим наукама. Решавајући постављену дилему – науке одбране или војне науке – у корист овог другог назива, аутори истичу специфичности битних чинилаца војних наука (предмета, теорије, језика и метода) и неопходност да се војне науке уврсте у постојећу листу научних, односно стручних области у друштвено-хуманистичком образовно-научном пољу.