Преузмите цео чланак у ПДФ формату
У раду се анализира политику проширења Европске уније у периоду од 2014. године, кад је Република Србија отворила преговоре о чланству са Унијом до 2018. године кад се први пут говори о 2025. години као могућој години проширења Европске уније. Са циљем бољег разумевања политике проширења, овај рад узима у обзир и остале важне догађаје и документе пре поменутог периода. Ауторка настоји да докаже да је политика проширења ЕУ у фази замора од проширења који се испољава кроз нејасну кредибилну политику проширења и перспективу о неизвесном чланству. Иако је ЕУ показала да је жељна да финансијски помогне даљем развоју земаља овог региона њена политика о проширењу не следи такву „финансијску еуфорију“. Ауторка је мишљена да су кризе кроз које је ЕУ прошла, политичко условљавање везано за земље кандидате, захтеви за испуњавање свих реформи пре чланства, само изговори ЕУ која није спремна да прихвати земље Западног Балкана. У случају Србије, политичко условљавање које имплицитно захтева признање независности Косова и супротстављање Русији није гаранција да ће ова земља постати члан ЕУ. Ауторка закључује да 2025. година би могла да буде година проширења уколико Европска унија то заиста жели.