Преузмите цео чланак у ПДФ формату
На почетку рада прво се објашњава мултидисциплинарни модел Алана Блумфилда који стратешку културу третира кроз препознавање више коегзистирајућих поткултура. Оне представљају различите интерпретације међународног, друштвеног и културног контекста државе, разумевање ризика и претњи у окружењу, разумевање моћи, географије и економије. Такође, нуде јавности своје описе ширег међународног контекста те перцепције претњи наспрам којих доносе одлуке и дефинишу понашање државе, а у покушају и да формативно дефинишу стратешку културу. Поткултуре могу заснивати своје међусобне односе на односима подређености/надређености или латенције. Такође, могу делити сличне или исте ставове, а да остану довољно различите да би биле препознате као такве.
У другом делу рада уочавају се две поткултуре релевантне за разумевање стратешке културе Србије, које се провизорно означавају као национално-ослободилачка поткултура и национално-либерална поткултура. Последње три деценије оне су деловале са различитих формалних позиција, еволуирале временом, и до данас добиле одређене заједничке карактеристике. У чланку се закључује да је национално-ослободилачка поткултура у већој мери дефинисала иначе амбивалентну стратешку културу Србије, да је кључно дефинисала и политику војне неутралности која је постала делимично и позиција друге поткултуре и градивни елемент стратешке културе у целини.