Преузмите цео чланак у ПДФ формату
Човек је једино биће које има две природе ‒ биолошку која му је дата зачећем и вештачку коју стиче као друштвено, културно биће. Он је, такође, повлашћено биће које, живећи у природном свету, или макар користећи ресурсе тог света, ствара културу као другу природу, која му омогућава да преноси своја знања другим људима и потоњим генерацијама, усавршава оруђа, поступак и организацију свог рада, осмишљава своје постојање и делатности, усмерава своју заједницу ка неком циљу и испољава и развија своју креативност. Зато се у култури, која има незаобилазну улогу у формирању личности и животу човека и друштва, нужно налазе они чиниоци који помажу да се комплексне друштвене појаве и процеси објасне и разумеју.
Покушај да се одговори на питање ‒ да ли друштвени карактер српског народа и доминанти културни образац у Србији подржава војну неутралност као рационалан избор ‒ чини основну нит овог рада. Да би се понудио одговор на то питање, у раду су изложени кључни погледи на друштвени карактер нашег народа и његове одлике, са посебним освртом на оне његове особине које чине сегменте домаће стратешке културе. У раду је анализиран однос нашег друштва према слободи и независности, савезима и употреби Војске Србије, а затим је тај однос сагледан из перспективе вредности на којима се заснива концепт војне неутралности, с циљем да се укаже на тачке пресека војне неутралности и друштвене кохезије у вредносној равни.