Преузмите цео чланак у ПДФ формату
Основни циљ рада је анализа утицаја стратегијске културе (у смислу садржаја, правца и трајања) на стратегије енергетске политике у Европској унији и Руској Федерацији. Студија стратегијске културе помаже да се разуме и интерпретира државна политика у различитим областима, да се разумеју одређени политички маневри у ширем историјском контексту и, последично, помажe да се правилније предвиди понашање одређене државе. Енергетска безбедност једна је од основних претпоставки која доприноси расту, развоју, стабилности, суверенитету и развоју веома важног осећаја сигурности код грађана.
Руска Федерација има кључну улогу у светској енергетској политици. Због тога су њено присуство, понашање и дипломатски потези од доминантне важности када је у питању глобална енергетска безбедност и могућност превенције или стварања анимозитета, односно остваривање предуслова за мир и стабилност. Са друге стране, Европска унија је веома зависна од увоза енергената, због чега је током времена развијала неколико стратегија у покушају да реши проблем енергетске безбедности, при чему нису остварени очекивани резултати, што је довело до проблема између самих земаља чланица Уније. Будуће стратегије енергетске безбедности су под знаком питања. Европска унија и Руска Федерација имају веома сличне стратегије енергетске безбедности; обе стране су суштински оријентисане ка истим циљевима када је у питању енергетска безбедност, економски просперитет и одржавање одређеног престижа на геополитичкој сцени, али је то засновано на готово дијаметрално супротним визијама, уз употребу различитих начина имплементације и уз различите стандарде евалуације.