Преузмите цео чланак у ПДФ формату
У свакој држави обавештајне службе представљају окосницу система националне безбедности. Њихов примарни задатак је да највишим државним органима пруже благовремене, релевантне и прецизне информације, као и да својим активностима штите уставни поредак и националне инетресе. Србија је од Првог српског устанка, изграђивала обавештајну компоненту у складу са потребама и могућностима. Историја бележи да је 1889. године тадашње Министарство иностраних дела у свом саставу добило и обавештајну компоненту. У каснијем периоду долазило је и до измена структуре обавештајне компоненте као одраз промена у окружењу и на унутрашњем плану. Оне су, уједно, представљале и одраз промене стратешке културе друштва. Иако су обавештајна служба и стратешка култура појмови различитог обима и садржаја, када се разматрају са државног нивоа не могу се посматрати одвојено. Наиме, обавештајна делатност је одраз стратешке културе одређене државе, а стратешко понашање државе представља основу обавештајног деловања.
У раду се тежишно разматра обавештајна компонента Министарства спољних послова са аспекта стратешке културе и потребе поновног успостављања, у оквиру тог министарства, организационе целине задужене за прикупљање обавештајних података од заначаја за националну безбедност. Поред тога, у раду се анализира и актуелна структура обавештајно-безбедносних служби Републике Србије, која је неповољна и не одражава реалне потребе државе у променљивим међународним односима. Евентуално успостављање спољне цивилне обавештајне службе државни органи били би у могућности да знатно ефикасније процењују све важније изазове, ризике и претње које се тичу безбедности и остваривања националних интереса. На тај начин би се у значајној мери повећао капацитет укупног система безбедности Републике Србије.