Традиција правног уређења војске у Србији

Преузмите цео чланак у ПДФ формату

Традиција правног уређења војске у Србији

Љупка Петревски

Кроз своју историју српски народ био је изложен честим ратним напорима, што је, поред осталог, утицало и на значај правног уређења оружаних снага. Период Првог српског устанка означава почетак стварања оружаних формација српског народа. Међутим, почетак уређења војне организације везује се за период владавине Милоша Обреновића и устројства војних гарнизона. То је, уједно, и почетак увођења војног рока (1838. године) и његовог ограничења на шест година. У историји правног дефинисања војске посебно место заузима Закон о устројству војске из 1883. године, са каснијим изменама и допунама. Наведени закон је од посебног значаја, јер је дао правну основу за формирање модерне професионалне војне организације. Значајна искуства из рата са Бугарском, који је Србија изгубила, имаће позитиван утицај на даљи развој професионалне војне организације у Србији. Донет је и нови Закон о устројству војске, 27. јануара 1901. године, који ће са каснијим допунама представљати основ за даљи развој српске војне организације у наредном периоду. У свим наведеним, као и каснијим законским одредбама, посебна пажња била је посвећена обавези служења војног рока.
Влада Републике Србије је својом Одлуком из 2010. године обуставила обавезу служења војног рока. Тако је прекинута дуга традиција служења војног рока у Србији. Кроз анализу историје правног утемељења оружаних снага, посебан фокус у раду усмерен је на одредбе којима је регулисано редовно служење војног рока. У завршном делу рада биће указано на потребу поновног успостављања обавезе служења војног рока.

Преузмите цео чланак у ПДФ формату