Преузмите цео чланак у ПДФ формату
Стратешка култура представља концепт који покушава да објасни однос најзначајнијих друштвених актера, првенствено политичких и војних, према сили и употреби силе. Стога се стратешка култура често користи и као алат који помаже да се разумеју и објасне деловања друштвених елита у сфери националне безбедности, али и као алат у предикцији понашања држава када је у питању примена силе. Једна од основних дилема у дефинисању самог концепта и његовог значаја представља, заправо, однос рационалног и ирационалног у процесу доношења одлука. Иако је појам стратешке културе на нижем нивоу општости од појмова националне и политичке културе, он и даље представља сложен концепт који одређује више чинилаца, који се, према неким ауторима, могу груписати у физичке, политичке и социолошко-културолошке. Предмет овог рада биће управо политички чиниоци, међу које се могу подвести: (1) историјско искуство, (2) политички систем, (3) уверење (веровања) елита и (4) војна организација. Сваки од чинилаца биће посебно разматран кроз креирање ширег вредносног контекста. Због свог укупног утицаја на креирање стратешке културе једног народа и својства да се њима може управљати, политички чиниоци стратешке културе, у односу на све друге чиниоце, треба да буду издвојени и посебно анализирани.