Упутство за ауторе

Форматирање странице

Формат: А4

Лева маргина: 2,54 cm
Десна маргина: 2,54 cm
Горња маргина: 2,54 cm
Доња маргина: 2,54 cm

Форматирање текста

Врста фонта: Times New Roman
Величина фонта: 12
Наслови у тексту: Без нумерације и поравнати са левом маргином
Поравнање текста: Лево равнање
Увлачење пасуса: 1,27 cm; само прва линија
Размак линија: Single
Цитирање: Формат навођења – APA Style

Структура текста

Величина: 1 табак (30.000 карактера са белинама између речи укључујући и фусноте); у обим рада нису урачунати списак литературе и резиме
Наслов: Bold, центриран; до 12 речи
Име аутора: 1-3 аутора, центрирано; име, средње слово, презиме
Афилијација: Центрирано; пун назив установе, седиште установе
Сажетак (апстракт): 150-250 речи (циљ истраживања, методи, резултати и закључак)
Кључне речи: 5 до 10 речи
Обавезне целине: Наслов, име аутора, афилијација, сажетак, кључне речи, увод, разрада (наслови се не нумеришу), закључак, литература, резиме
Литература: Формат референци – APA Style

Напомене

Наслов чланка
Наслов треба да што верније опише садржај чланка. Користе се речи прикладне за индексирање и претраживање. Ако таквих речи нема у наслову, пожељно је да се наслову придода поднаслов.
Наслов се даје и на српском и енглеском језику. Ови наслови исписују се испред сажетка.

Име аутора
Наводи се пуно име и презиме (свих) аутора. Веома је пожељно да се наведу и средња слова аутора. Имена и презимена домаћих аутора увек се исписују у оригиналном облику (са српским дијакритичким знаковима у латиничном писму), независно од језика рада.

Назив установе аутора (афилијација)
Наводи се пун (званични) назив и седиште установе у којој је аутор запослен, а евентуално и назив установе у којој је аутор обавио истраживање. У сложеним организацијама наводи се укупна хијерархија (на пример, Универзитет у Београду, Филозофски факултет – Одељење за социологију, Београд). Бар једна организација у хијерархији мора бити правно лице. Ако је аутора више, а неки потичу из исте установе, мора се, посебним ознакама или на други начин, назначити из које од наведених установа потиче сваки од наведених аутора.
Афилијација се исписује непосредно након имена аутора. Функција, титула и звање аутора се не наводе.

Контакт подаци
Адреса или е-адреса аутора даје се у напомени (фусноти) при дну прве странице чланка. Ако је аутора више, даје се само адреса првог аутора и ORCID број за сваког аутора (https://orcid.org/). Та фуснота се обележава звездицом (*).

Језик и писмо
Језик рада може бити српски (ћирилица или латиница) или енглески.

Сажетак (апстракт)
Сажетак (апстракт) је кратак информативан приказ садржаја чланка који читаоцу омогућава да брзо и тачно оцени његову релевантност. Сажеци треба да садрже термине који се често користе за индексирање и претрагу чланака
Саставни делови сажетка су основни проблем, предмет, хипотезе, циљ, методи и резултати истраживања, те крајњи закључак.
Сажетак треба да има од 150 до 250 речи и треба да стоји између заглавља (наслов, име аутора и афилијација) и кључних речи, након којих следи текст чланка.

Кључне речи
Кључне речи су термини или фразе које најбоље описују садржај чланка за потребе индексирања и претраживања. Треба их додељивати с ослонцем на неки међународни извор (попис, речник или тезаурус) који је најшире прихваћен, нпр. листа кључних речи Web of Science.
Број кључних речи не може бити мањи од 5 и већи од 10, а учесталост њихове употребе треба да буде што већа.
Кључне речи дају се непосредно након сажетака, односно резимеа.

Захвалница
Назив и број пројекта, односно назив програма у оквиру кога је чланак настао, као и назив институције која је финансирала пројекат или програм наводи се у посебној напомени (фусноти) при дну прве стране чланка. Та фуснота се обележава звездицом (*).

Претходне верзије рада
Ако је чланак, у претходној верзији био изложен на скупу у виду усменог саопштења (под истим или сличним насловом), податак о томе треба да буде наведен у посебној напомени (фусноти) при дну прве стране чланка. Та фуснота се обележава звездицом (*).

Табеларни и графички прикази
Табеларни и графички прикази треба да буду дати на једнообразан начин, у складу с одабраним дисциплинарним стандардом опремања чланaка. Пожељно је да наслови свих приказа, а по могућству и текстуални садржај буду дати двојезично, на језику рада и на енглеском језику. Број и назив табеле пишу се изнад табеле, а број и назив слике пишу се испод слике.

Навођење (цитирање) у тексту
Часопис Војно дело користи APA стил цитирања, 7. издање, што подразумева навођење библиографске парентезе (заграде) по систему аутор–датум у тексту, као и списак коришћених референци у тексту са библиографским подацима након закључне целине рада. Навођење литературе у малим заградама пише се обавезно на латиничном писму, као и списак литературе (референце) на крају текста, без обзира на то што је текст чланка написан на ћирилици.
Библиографска парентеза се по правилу наводи на крају реченице, пре интерпункцијског знака, и садржи презиме аутора, годину објављивања и одговарајући број страна, према следећем примеру: (Blagojević, 2020, pp. 74–77)
Ако аутори из различитих референци имају исто презиме, користити и иницијале ауторовог имена у цитату, нпр. (Hamilton, C. L., 1994) односно Ц. Л. Хамилтон (1994). Ако се два или више аутора цитирају на истом месту, треба их навести абецедним редом у оквиру истог цитата, раздвојене тачказарезом, нпр. (Brown, 1991; Smith, 2003).
Страна имена писати транскрибована, а код првог навођења иза имена у загради ставити име у оригиналу уз годину публиковања рада, нпр. Пијаже (Piaget, 1960) или Мишел Фуко (Michel Foucault). Када су два аутора рада, наводе се презимена оба, док се у случају већег броја аутора наводи презиме првог и скраћеница „и др.“ или „et al.“.
Директне цитате (дословце – од речи до речи) треба да прати референца са бројем стране (Wебер, 1989: 59) уз обавезне знакове навода на почетку и на крају цитата. Када се цитира текст који у оригиналу није на језику рада у којем се цитира, не користе се наводници, јер нема директног поклапања речи у претраживачу, али се мора навести извор тог цитата, као у свим другим случајевима. Уколико је директни цитат дужи од 40 речи, не користе се наводници, већ се такав цитат приказује у текстуалном блоку, који је увучен за 1,27 центиметара, уз навођење извора пре блока или на завршетку блока, пре последње знака интерпункције.
Када се исти аутор наводи више пута, поштује се редослед година у којима су радови публиковани. Уколико се наводи већи број радова истог аутора публикованих у истој години, радови треба да буду означени словима уз годину издања нпр. 1999a, 1999b... Навођење необјављених радова није пожељно, а уколико је неопходно треба навести што потпуније податке о извору.

Литература (листа референци)
Цитирана литература обухвата по правилу библиографске изворе (чланке, монографије и сл.) и даје се на латиници искључиво у засебном одељку чланка, у виду листе референци сложене по абецеди према презимену (првог) аутора и без нумерације. У APA стилу се листа референци мора приказати по абецедном реду, а то не би могло да се уради ако би референце биле на неком другом писму. Приликом навођења извора који су писани на неком другом језику, у листи референци је потребно да наслов тог извора (чланак/књига/поглавље књиге, итд.) буде преведен на енглески језик у угластим заградама одмах иза изворног наслова, без коришћења курзива у угластим заградама. Наслов часописа или наслов зборника, као и назив издавача такође морају бити написани латиничним писмом, али се не преводе. Референце се не преводе на језик рада.

Навођење књиге (монографије)

Ако је 1 аутор:
Презиме, иницијал(и) имена (уколико аутор користи средње име, прво се пише иницијал личног имена, размак, па иницијал средњег имена). Година издања у облој загради. Наслов. Издавач (без навођења седишта издавача, осим ако је седиште саставни део имена издавача, као нпр. Универзитет одбране у Београду).
ПРИМЕР

у тексту: (Mearsheimer, 2001: 95)
на крају рада: Mearsheimer, J. J. (2001). The Tragedy of Great Power Politics. W.W. Norton.
у тексту: (Ђурић, 2013: 235)
на крају рада: Ђурић, С. (2013). Истраживање безбедности – квалитативни приступ. Факултет безбедности Универзитета у Београду.

Ако је више аутора:
Презиме, иницијал(и) имена (уколико аутор користи средње име, прво се пише иницијал личног имена, размак, па иницијал средњег имена), презиме, иницијал(и) имена и презиме, иницијал(и) имена. Година издања у облој загради. Наслов. Издавач.
ПРИМЕР

у тексту: (Buzan et al., 1998: 126)
на крају рада: Buzan, B., Ole Wæver, О. & de Wilde, Ј. (1998). Security: A New Framework for Analysis. Boulder: Lynne Rienner Publishers
у тексту: (Кековић и сар., 2011: 56)
на крају рада: Кековић, З., Савић, С., Комазец, Н., Милошевић, М., и Јовановић, Д. (2011). Процена ризика и заштита лица, имовине и пословања. Центар за анализу ризика и управљање кризама.

Навођење часописа

рад у часопису у штампаном облику (један аутор):
Презиме, иницијал(и) имена. (Година издања). Наслов чланка. Наслов часописа, Волуме(број), број страна на којима се налази чланак. DOI број (уколико је доступан)
ПРИМЕР

у тексту: (Драгишић, 2010: 225)
на крају рада: Драгишић, З. (2010). Национална безбедност – алтернативе и перспективе. Српска политичка мисао, 28(2), 217-232.

Навођење докторске дисертације

Презиме, иницијал имена. (Година издања). Наслов дисертације: поднаслов. [Врста дисертације, име универзитета на којем је одбрањена: факултет (ако је потребно)]. Име архиве или веб сајта. URL
ПРИМЕР

у тексту: (Ејдус, 2012: 145)
на крају рада: Ејдус, Ф. (2012). Узајамно конституисање идентитета политичке заједнице и њене безбедности. Докторски рад. Факултет политичких наука Универзитета у Београду.

Навођење web сајтова

Презиме, иницијал(и) имена аутора или Име организације. (Пун датум). Назив веб-странице. Име сајта (ако није исто као и организација која је аутор). URL
ПРИМЕР

у тексту: (Žižek, 2013)
на крају рада: Žižek, S. (2013). Die Krise des Westens betrifft sowohl Demokratie als auch Finanzwirtschaft. Preuzeto 14. novembra, 2013., sa http://www.egs.edu/faculty/slavoj-zizek/articles/die-krisedes-westens-betrifft-sowohl-demokratie-als-auchfinanzwirtschaft/

Резиме
Резиме се даје на крају чланка, након одељка Литература. Пише се на језику рада као проширени сажетак у структурираном облику до 1/10 дужине чланка (око 400 – 600 речи).

APA стил
У овом упутству наведени су најчешћи случајеви цитирања у друштвеним наукама, а детаљније информације могу се наћи на веб-сајту: https://apastyle.apa.org/style-grammar-guidelines

Посебне обавезе аутора рукописа

Аутори гарантују да приложени рукопис представља њихов оригиналан допринос, да није објављен раније и да се не разматра за објављивање у другој публикацији. Аутори такође гарантују да након објављивања у Војном делу, рукопис неће без сагласности уредништва часописа бити објављен у другој публикацији на било ком језику.
Аутори гарантују да права трећих лица неће бити повређена и да издавач неће сносити никакву одговорност ако се појаве било какви захтеви за накнаду штете. Аутори сносе сву одговорност за садржај приложених рукописа и морају да прибаве дозволу за објављивање података од свих страна укључених у истраживање. Аутори који желе да у рад укључе слике или делове текста који су већ негде објављени, дужни су да за то прибаве сагласност носилаца ауторских права и да приликом подношења рада доставе доказе да је таква сагласност дата, или да наведу извор у складу са тачком 14. овог упутства. Материјал за који такви докази нису достављени сматраће се оригиналним делом аутора.
Аутори гарантују да су све особе које су значајно допринеле садржају рукописа наведене као аутори. Допринос сваког аутора мора се јасно и конкретно навести, као посебна напомена у изјави о ауторству. Аутори се морају придржавати етичких стандарда о научноистраживачком раду, а рукопис не сме да садржи неосноване или незаконите тврдње и да крши права других.
У случају да аутори открију важну грешку у свом раду након његовог објављивања, дужни су да одмах о томе обавесте уредника или издавача и да са њима сарађују како би се рад повукао или исправио.

Упозоравамо ауторе да се за сваки рукопис проверава да ли је плагијат, односно да ли садржи: дословно или готово дословно преузимање или смишљено парафразирање (у циљу прикривања плагијата) делова текстова других аутора без јасног указивања на извор или обележавање копираних фрагмената (на пример, коришћењем наводника); копирање једначина, слика или табела из туђих радова без правилног навођења извора или без дозволе аутора или носилаца ауторских права за њихово коришћење.
Ако се установи да је рад који је објављен у часопису Војно дело плагијат, од аутора ће се захтевати да упуте писано извињење ауторима изворног рада.
Рукописи за које се установи да садрже плагиране делове биће аутоматски одбијени и ауторима ће бити забрањено да објављују у часопису.

Рукописи који нису усаглашени са наведеним смерницама неће бити узети у поступак рецензирања.

Аутор може да, у току једне календарске године (волумена), објави само један рад у часопису, без обзира да ли је реч о самосталном или коауторском раду.

Аутор доставља Редакцији Војног дела свој текст путем свог регистрованог налога у апликацији Асистент (Упутство за Асистент 3.1).

Уређивачки одбор